Da li je džem sa džemfiksom bolji?
Jaz koji je razdvajao moju generaciju i generaciju mojih roditelja je to što su oni džem smatrali slatkišem, a moja generacije nije. Druga razlika je činjenica da je tada recept bio mnogo vrednija tajna nego danas, a treća – tada nije postojao džemfiks.
Kao većina žena u Srbiji moja mama svake godine kuva džem od jagoda i džem od kajsija. Ovaj od jagoda je odličan za pravljenje voćnog jogurta (1:5, džem:jogurt), ali je za mene i dalje džem od kajsija neprevaziđen. U mojim očima bi TAJ džem od kajisija bio i dalje jedini pravi da se pre 8-9 godina nije pojavio prašak u kesici zvani džemfiks (džemfix). Mama je ostala dosledna, jedno dve godine se opirala i nije ni probala da pravi džem sa njim (nekom tamo hemijom) kako ne bi uništila lepe voćke.
Međutim jednog dana je rekla “Aj kad svi baš pričaju da probam, pa da se uverim da je ipak domaći bolji”. I desilo se ono što niko nije očekivao: meni se to svidelo Čitaj dalje »
Zašto slatko pri kuvanju peni?
U tradiciji srpskog naroda je da se gosti dočekuju sa slatkim i vodom. Na ovaj način se u jednom zalogaju iskazuje gostroprimstvo i uz to se može videti koliko je domaćica vešta. Meni je to uvek bio lep ritual, ali sada kada malo bolje razmislim shvatam da je i vrlo koristan. Ta jedna “slatka kašičica” začas podiže šećer u krvi i “prodrma” mozak tako da su gosti odmah spremni za razgovor.
Kada je reč o njegovom spravljanju, domaćice kažu da nije teško al’ da mora da se pazi dok se sprema. U receptu za slatko idu i dve važne napomene:
- ne mešati kada se doda voće, već samo protresti/prodrmati šerpu
- obavezno skinuti penu.
A zbog čega se to radi?
Kod prve napomene brzo sam dobila odgovor,
ne meša već “protresa” kako se voćke ne bi raspale i kako bi ostale cele i kompaktne.
Druga napomena ostala je mistična, a odgovor nepotpun. Kada god sam postavila ovo pitanje dobijala sam i pronalazila različite odgovore. Neki od njih su: Čitaj dalje »
Bio jednom jedan spanać
“Spanać je zdrav.
Zdrav je jer ima puno gvožđa.
Spanać ne treba podgrevati jer je onda otrovan.”
Aksioma koja je postavljena pre skoro 150 godina i kao narodno predanje prenosila se s kolena na koleno. Spanać se ipak ne može opisati samo ovim rečenicama već jednom dugom pričom, koja je veoma zanimljiva i puna neočekivanih obrta.
Bio jednom jedan spanać
Sve je počelo od jedne greške naučnika Emil von Wolff-a koji je, 1870. godine, radeći istraživanje hemijskog sastava povrća pogrešno upisao vrednost sadržaja gvožđa kod spanaća. Greška je nastala Čitaj dalje »
Koje je voće najukusnije?
Postoji teorija da je bolje jesti hranu koju su jeli naši preci i koja je rasla na području gde su oni živeli. Kažu da je naš metabolizam “naučen” i “da ima iskustva” koja su zapisana u genima da bolje iskoristi i apsorbuje nutrijente iz hrane koju su naši preci jeli.
S druge strane postoji mnoooogo teorija i saveta koje govore da “sve” što raste negde drugde je zdravije. Što nedostupnije i egzotičnije to bolje i zdravije. Ajkulina jetra, sibirska aronija, mango, pitaja, skandinavski losos, avokado iako zaista zdravi i hranljivi većini nas su nedostupni jer su skupi ili nemamo gde da ih kupimo. Kao protivteža ovoj teoriji, setih se jednog intervijua koji je dala jedna Južnoamerinkanka da mango koji može da se kupi kod nas (Srbija) u njenoj domovini posmatraju kao zakržljale plodove, a da oni jedu Čitaj dalje »
