Koje je voće najukusnije?

Postoji teorija da je bolje jesti hranu koju su jeli naši preci i koja je rasla na području gde su oni živeli. Kažu da je naš metabolizam “naučen” i “da ima iskustva” koja su zapisana u genima da bolje iskoristi i apsorbuje nutrijente iz hrane koju su naši preci jeli.

S druge strane postoji mnoooogo teorija i saveta koje govore da “sve” što raste negde drugde je zdravije. Što nedostupnije i egzotičnije to bolje i zdravije. Ajkulina jetra, sibirska aronija, mango, pitaja, skandinavski losos, avokado iako zaista zdravi i hranljivi većini nas su nedostupni jer su skupi ili nemamo gde da ih kupimo. Kao protivteža ovoj teoriji, setih se jednog intervijua koji je dala jedna Južnoamerinkanka da mango koji može da se kupi kod nas (Srbija) u njenoj domovini posmatraju kao zakržljale plodove, a da oni jedu veće, sočnije i ukusnije. Uz to, moja prijateljica Danka je na svom putovanju kroz Južnoafričku Republiku iskusila da su banane koje je tamo jela drugačijeg ukusa nego banane koje mi jedemo.

U istinitost gore navedenih teorija ne bih da ulazim jer nisam baš kompetentna da presuđujem, ali ono u šta sam sigurna je da se prilikom transporta, skladištenja i manupulacije tih dalekih namirnica njihov kvalitet neosporno smanjuje.

Ove činjenice ne umanju moju želju da isprobam te novotarije. Imala sam prilike da u Beču na njihovoj velikoj pijaci Naschmarkt kupim dve super nove voćke koje nikada do tada nisam videla, a to su kivano i pitaja (kasnije sam saznala na Lisazoid Facebook stranici da se mogu kupiti i na Kalenić pijaci u Beogradu, al’ dobro to što sam ih kupila u Beču čini ih još egzotičnijim).

Naravno kad sam došla kući lepo sam izguglala informaciju kako da ih jedem (da ne bude posle da sme samo 2 g na dan da se jede ili da se jedu samo semenke). Istražih ja o tome i iskreno dosta sam toga saznala, ali otvorilo se novo pitanje – da li je bolja/zdravija/ukusnija/lepša jedna centralnoamerička voćka, afrička voćka ili i evropska/srpska voćka?

Pitaja (Dragon Fruit)

Poreklo
Voćka potiče iz Centralne i Južne Amerike, a raste na kaktusu koji cveta samo noću. Kultivisana je i u jugoistočnoj Aziji. Javlja se u varijacijama sa crvenom i belom pulpom. One koje potiču iz Azije uglavnom imaju belu mesnatu jestivu untrašnjost i manju nutritivnu vrednost od onih sa crvenim jezgrom koje rastu u Centralnoj Americi.

Kako se pitaja jede?
Od ploda se jede samo unutrašnjost tj. pulpa. Plod se jednostavno može iseći na pola i izvaditi unutrašnji deo koji je mekan, sočan i kompaktan. Takođe sa kašičicom može kusati iz polutke ili se plod može samo oljuštiti. Kao što se vidi unutrašnji deo je prožet malim crnim semenkama koje su jestive i po mom mišljenju potpuno su iste kao i one iz kivija.

Kakva je hranljiva vrednost pitaje?
Pitaja ima visok sadržaj vode, mali sadržaj masnoća i šećera, sadrži vitamin C i vitamin A, a ona crvena visok sadržaj antocijna koji imaju antioksidativno dejstvo. U semenkama se nalazi mononezasićene masne kiseline.

Kakav ima ukus?
Kada sam probala pitaju očekivala sam mnogo intenzivniji ukus, em što nije bila jeftina em što je imalo atraktivno jarko pink boju. Daleko od toga da pitaja nije ukusna, ali neodoljivo podseća na dudinje, al ne one potpuno sazrele već one zelenije. Verujem da ona sa crvenim jezgrom ima značajno intenzivniji i upečatljiviji ukus.

Kivano

Poreklo
Iako ime liči na kivi 🙂 kivano nije u srodstvu sa njim već sa familijom iz koje potiču dinja i familijom iz koje potiče krastavac. Njegovo poreklo je Afrika, ali se danas uspešno uzgaja i u Severnoj Americi, na Novom Zelandu i u Australiji.

Kako se kivano jede?
U Africi ima značajnu primenu kao hrana, dok u zapadnoj kulturi nije našao značajnu primenu u kulinarstvu već se koristi kao dekoracija. Kao sirov, zreo ili zelen sa ili bez kore stanovnici Afričkog kontinenta ga često koriste. U Kalahari pustinji kivano predstavlja jedini izvor vode tokom sušne sezone.

Kakva je hranljiva vrednost kivana?
Kivano se ne može pohvaliti značajnom nutritivnom vrednošću, ali s obzirom na njegovo poreklo stanovnicima Afrike u sušnim periodima svakako jeste lekovit i blagotvoran jer sadrži 89% vode, a u kori karotenoide i vitamin C.

Kakav ukus ima?
Pored svog atraktivnog izgleda ukus me je u najmanju ruku razočarao. Iako podseća malo na limetu, krastavac i neku baš baš zelenu dinju, ono što mi je smetalo da uživam u njemu je tekstura koja je želatinozna i sluzava puna krupnih semenki (istih kao i oni kod krastavca).

Ko želi na Amazonu može kupiti seme kivana i uzgajati ga u svojoj bašti jer kažu da može rasti gde god raste i dinja.

Jabuka

Poreklo
Današnje jabuke su hibridni potomci jabuka uzgajanih na teritoriji centralne Azije još u periodu pre Nove ere. Kroz ta područja su prolazili trgovački putevi koji su spajali istok i zapad, tako da kuda su trgovci išli tuda su donosili i seme jabuke. Na našim prostorima postoje dokazi o postojanju jabuka još za vreme Aleksandra Makedonskog, ali kažu da se vremenom jabuka značajno menjala i da mi danas jedemo hibride koji su značajno različiti od predaka. Danas postoji čak više od 10 000 hibridnih sorti jabuke.

Kako se jede jabuka?
Jabuka se grize, seče na kriške ili polovine, može se ljuštiti ili jesti sa kožom, ali je potrebno odstraniti semenke i peteljke koji se nalaze u središnjem delu. Tako barem ja jedem jabuku :).

Koja je hranljiva vrednost?
Obzirom na veliki broj sorti varira i hranljiva vrednost jabuka. Sadržaj vode iznosi oko 83%, šećera od 6,6% -15,5%, kao i značajno vitamina C. Ovde možete pogledati kako izgleda kompletan sken nutritivni vrednosti jedne prosečne jabuke.

Kakav je ukus?
Jabuka za mene predstavlja najukusnije voće 🙂 i etalon sa kojim upoređujem druge manje poznate ukuse i organoleptičke osećaje. Dok sam bila u srednjoj školi i na fakultetu sam jela i po kilogram dnevno jer sam negde pročitala da je odlična za memoriju.

Zaključak:
Treba svakome dati šansu, ali meni je jabuka i dalje najukusnija/najlepša/najbolja.
Možda je stvar navike ili stvar genetike ili je to objektivna stvarnost, ko će ga znati!

Malo poređenje u sastojcima (u 100 g)
/////////////// Pitaja / Kivano / Jabuka
Voda ////////// 83 g //// 89 g ///// 83 g
Vitamin C ///// 9 mg //// 5,3 mg /// 5,7 mg
Niacin (B3)//// 0,4 mg // 0,6 mg /// 0,1 mg
Riboflavin (B2) 0,04 mg / 0,01 mg // 0,03 mg
Kalorija ////// 60 kcal // 44 kcal /// 62 kcal