Koliko kafa na dan je previše?

Ranije su ljudi imali mogućnost da se sa naukom upoznaju samo kroz knjige i priče profesora u školi. Danas naukom je ispreprletena svakodnevica i bliža je nego ikada zahvaljujći između ostalog i tonama džidžabidža koje rade sve i svašta (pogotovo oni kineski koji rade više nepovezanih i nepotrebnih stvari simultano).

Izum koji mi je ostao u sećanju su kockice “leda” koje se ubacuju u alkoholno piće i meri količinu alkohola koju osoba unosi u sebe. “Kockice su napravljene od želatina i sadrže infracrvene transmitere, merače ubrzanja i LED lampice koje menjaju boju od zelene preko narandžaste do crvene, u zavisnosti od popijene količine alkohola.” Ukoliko se ne obazirete na “semafor” upozorenja, kockice “leda” će poslati poruku vašem prijatelju da ste preterali. Koji je principr rada ovih kockica nažalost nisam otkrila. Ja nikada nisam imala problem da procenim koliko mi je dosta alkoholonog pića – dva pelinkovca je ta mera taman da sam dovoljno raspoložena i srećna.

Iako volim da popijem pelinkovac i gustiram voćne rakije ne mogu ih nazvati omiljenim pićem, to mesto zauzima svevišnja kafa. Kao ljubitelj iste popijem svega dve na dan, ponekad se častim i trećom. Kad se previše često častim onda krene “da mi lupa srce” tj. dobijem aritimiju.

Nego, nedavno sam naletela na članak koji govori o novom patentu – fluorescentnom detektoru kofeina koji u zavisnosti od sadržaja kofeina menja boju i to u bojama semafora.

Slika je preuzeta sa sajta http://www.eurekalert.org

Patent se zasniva na sledećem:

• kofein se iz napitka ekstrahuje pomoću posebno razvijenog senzora “Coffein Orange”. Senzor stupa u interakciju sa kofeinom i pri tome se kreira fluorescentni kompleks. Stvoreni kompleks omogućava da kofein “postane” fluorescentan i može se videti čak i golim okom.
• da bi baš svako mogao da ga koristi osmišljen je i set za detekciju koji ima funkciju da pojača emitovanu fluorescentnu svetlost i sistematizuje je, ali i omogućava korišćenje kofeina iz različitih uzoraka. Za manje od jednog minuta je moguće očitati vrednost sadržaja kofeina.
• rezultprikazuju u bojama – rastvori sa viskom koncentraciojm kofeina daju crvenksatu boju i to je znak da se preteralo sa kofeinom, dok je žuta i zelena znače da smo u granicima normale.

Ko želi da sazna detaljnije kako ovo zapravo radi to može pogledati na ovom linku.

Iako je još samo patenti zaista bilo bi super da ovaj detektor doživi sudbinu onih kockica i bude komercijalozovan. Čisto da znaju ako im nešto znači, ja ću ga kupiti :-). Do tada za mene je najsigurnije da brojim kafe jer za precizniji metod nemam.

O kofeinu
Kofein je prvi put izolovan 1819. godine. Kofein spada u alkaloide i jedan je od prirodnih psihostimulansa. On prouzrokuje jasniji i brži tok misli, smanjuje pospanost i povećava budnost. Izolovani kofein u čistom obliku je beli kristalni prah bez mirisa ali jako gorkog ukusa. Rastvoran je u vodi. Osnovni proces dobijanja čistog kofeina je dekofenizacija kafe i čaja.

Toksična doza kofeina prema FDA je 10 g. Poređenja radi dnevno prosečna osoba uneso manje od 500 mg kofeina.

Kafenizam je stanje nastalo zbog povećanog unosa kofeina i simptomi su: nesanica, ubrazan rad srca, drhtavica, uzbuđenje i nemir.

Koliko ima kofeina u kafi?
Prosečno turska kafa od 80 ml ima oko 100 – 150 mg kofeina, espreso od 80 ml sadrži 70-80 mg dok u limenki Koka-kole ima od 40 mg do 45 mg kofeina.